Danska dijeta je idealno rešenje, ukoliko želiš da izgubiš značajan broj kilograma u kratkom vremenskom periodu. Koja su pravila i koliko traje dijeta.
Ova dijeta je poznata pod još jednim nazivom – Kopenhagen dijeta.
Ono što je suštinski veoma bitno da znaš pre prelaska na ovaj vid ishrane jeste činjenica da je danska dijeta veoma restriktivna.
Pre nego što odlučiš da smršaš na ovaj način dobro iščitaj informacije i podatke koje smo ti pripremili i obavezno se konsultuj sa stručnim licem, pa se tek onda baci na posao.
Da li je danska dijeta za tebe?
Ako si zainteresovana da ispoštuješ veoma rigorozan način ishrane u određenom vremenskom periodu onda je danska dijeta dobro rešenje za tebe.
Pre svega treba da znaš da iz ishrane moraš da izbaciš loše ugljene hidrate. Dakle, grickalice u bilo kakvom obliku ne dolaze u obzir!
Broj namirnica koje smeš da koristiš je vrlo ograničen, tako da, ako si spremna na to za tebe neće biti problema.
Pa hajde da vidimo kako izgleda danska dijeta?
Danska dijeta za početnike!
Ova dijeta podrazumeva potpunu promenu tvog načina ishrane. Zašto kažemo potpunu?
Pre svega, ako nema pogrešnog načina ishrane, nema ni potrebe za dijetom. Dakle, promene određenih navika, bar kada je ishrana u pitanju, su neophodne.
Pogrešnom ishranom, brzom hranom, unošenjem velike količine slatkiša, a pre svega, neredovnim obrocima, ti usporavaš svoj metabolizam. Cilj danske dijete je ubrzavanje metabolizma.
Ona traje 13 dana – to je vreme za koje je predviđeno gubljenje otprilike 10 kilograma. Misliš da je to zdravo?
To je prilično neverovatan rezultat, ali put do cilja neće biti baš lak. Tokom ovog vremenskog perioda moraćeš da unosiš od 600 do 1000 kalorija dnevno.
Tvoja ishrana će se sastojati od namirnica koje su bogate proteinima i sadrže mali procenat masti. Imaćeš tri obroka u određenim vremenskim razmacima bez grickanja između obroka.
Danska dijeta predstavlja veoma strog način ishrane na koji se mnogi, i pored velike želje za gubljenjem viška kilograma, ne usuđuju. S druge strane, mnoge devojke smatraju da ova dijeta spada i u anticelulit dijete, jer kako kažu uspele su da se reše i tvrdog celulita.
A pročitaj sada ovo! Oduševiće te Tanja. Ona je jako dugo imala problem sa celulitom. Čak je probala i moge dijete, ali su kod nje rezultati izostali. Tražila je brzo rešenje! I našla je!
Kako je Tanja uspela trajno da se reši celulita, saznaj na ovom linku https://onaportal.com/kako-je-celulit-postao-moja-proslost/
10 važnih činjenica o danskoj dijeti
- Traje isključivo 13 dana. Nakon toga možeš da je ponoviš tek nakon dve godine!
- Ako počneš, pa odustaneš, odnosno ne izdržiš svih 13 dana odjednom na ovom režimu ishrane, sačekaj 6 meseci do ponovnog pokušaja.
- Tokom ishrane koja nije režimska (nije vezana za dijetu), žene bi trebalo da unose oko 2000 kalorija dnevno, a muškarci oko 2500. Danska dijeta dozvoljava unos od maksimalno 1000 kalorija za oba pola (a preporučuje se 600kcal, 1000 kcal je maksimum)
- Izbegavaj zamenu namirnica
- Pij minimum 2 litra vode dnevno
- Doručak se ne menja – uvek kafa ili čaj sa jednom kockom čećera
- Vreme obroka je strogo određeno i mora da se poštuje – doručak u 8 ujutru, ručak između 1 i 2 sata popodne, večera između 5 i 6 sati popodne. Posle 18h se ne jede!
- Uglavnom nema jo-jo efekta, osim ako ponovo kreneš da preteruješ sa lošim navikama.
- Ovom ishranom smanjen je unos vitamina D u organizam.
- Jedno prekršeno pravilo i sav tvoj trud može propasti!
Dozvoljene namirnice kod danske dijete
Hrana koja se konzumira kod ovog oblika ishrane ima za cilj da ubrza tvoj metabolizam. Zbog toga se akcenat stavlja na hranu koja obiluje proteinima.
Ova hrana se kombinuje sa drugim namirnicama koje ne obiluju mastima a značajno je smanjen unos ugljenih hidrata.
Sa smanjenim unosom ugljenih hidrata tvoj organizam će početi da koristi zalihe masti da bi dobilo energiju i snagu koja mu je neophodna da funkcioniše.
Danska dijeta podrazumeva tri glavna obroka sastavljena od dozvoljenih namirnica. Nema unosa hrane u međuvremenu, dakle ne postoji užina.
Ukoliko između obroka osetiš glad, ono što možeš jeste da piješ vodu.
Zabranjeno je jesti nakon 6 sati popodne. Isključena je mogućnost unosa bilo koje vrste nedozvoljene hrane, čak i ako je u pitanju povrće. Ukoliko hoćeš da ovu dijetu uspešno privedeš kraju, a da ona bude zapravo delotvorna, moraš se strogo pridržavati pravila.
Sada se sigurno pitaš: „Pa šta da jedem?“
Ništa ne brini, evo i dozvoljenih namirnica.
Hrana bogata proteinima je obavezna te slobodno možeš da jedeš meso koje ne sadži previše masnoće kao što su piletina i ćuretina, zatim govedina i jagnjetina. Pored mesa, dobar izvor proteina su i jaja koja su takođe dozvoljena.
Zašto toliko insistiranje na proteinima?
Pre svega, zato što proteini podstiču gubitak kilograma, a uz to održavaju zdravu mišićnu masu. Prosto rečeno, gubiš konkretno ono što ti ne treba.
Danska dijeta, kao i mnoge druge podržava konzumiranje povrća, s tim što je ovde dozvoljeno koristiti samo određeno povrće. Ograničena si na:
- Zelenu salatu
- Pardajz
- Šargarepu
- Spanać
- Celer
- Paprika
- Praziluk
- Kupus
- Karfiol
- Krastavac
Kada govorimo o voću, u danskoj dijeti nema restrikcija po pitanju voća.
Sve navedeno i dozvoljeno u ovoj ishrani jede se isključivo u vreme obroka, nikako pre ili posle. Znači, želiš šargarepu? Može, u vreme obroka, nikako kao neki oblik užine.
Dozvoljen je i krompir, tofu sir, kefir, sirni namaz sa smanjenim procentom masti, sve naravno u određenoj, maloj količini.
Šta sme da se pije?
Da ti odmah skratimo muke – voda je dozvoljena čak i između obroka (da smanji osećaj gladi). Šalu na stranu, danska dijeta je dosta rigorozna i zaista zahteva mnogo upornosti i odricanja. Osim vode u obzir dolazi crna kafa, čaj, posebno zeleni čaj za mršavljenje, nezaslađena limunada, sveže ceđena pomorandža.
Zabranjeno u danskoj dijeti
Spisak zabranjenih namirnica je zaista dugačak i bilo bi potpuno besmisleno nabrajati ih. Ovaj odeljak koristimo samo da naglasimo koje su to stvari koje u potpunosti moraš da izbaciš iz upotrebe ukoliko planiraš da okušaš sreću sa danskom dijetom.
Za početak, zabranjen je šećer u bilo kom obliku (osim u kafi ili čaju koji će biti tvoj doručak svih trinaest dana). Ovo nije nikakva novina jer svi znamo da nam on, bar što se zdravlja i dobre linije tiče nikakvo dobro ne čini.
Zaboravi na slatkiše, grickalice u bilo kom obliku, kokice i slične proizvode. Brza hrana ne dolazi u obzir. Čak ni med nije dozvoljen.
Ne bismo se usudili da kažemo da se ova dijeta razlikuje, po sistemu upotrebe namirnica mnogo od nekih drugih dijeta. Možda si več probala sa nekim dijetama, kao što je mesna dijeta ili brazilska dijeta, pa iskustva već imaš.
Razlika je u količini hrane koja se unosi i koja je zaista mala i u tome što na nekim drugim režimima ishrane imaš mogućnost uvođenja užine (ponekad je i obavezna).
Još jedna zabranjena stavka je alkohol. On je poznat po tome što je pun loših kalorija. Tvoja jetra pretvara alkohol u glukozu, a ona stvara masne naslage.
Ograničena je upotreba ulja. Ono što je možda najveće iznenađenje jeste to da nikako ne smeš da žvaćeš žvake – sa šećerom, bez njega, znači u bilo kom obliku žvake su veliko NE!
Danska dijeta – jelovnik po danima!
Ukoliko te ovi spiskovi dozvoljeno – ne dozvoljeno iritiraju, ili se ne snalaziš najbolje sa njima, pripremili smo ti jelovnik za svih 13 dana koliko traje danska dijeta, a ti, ukoliko se usudiš da je isprobaš, javi utiske i rezultate.
Prvi dan
Za doručak piješ šolju crne kafe ili šolju čaja (recimo zelenog) sa jednom kockom šećera. Za ručak pojedi dva tvrdo kuvana jajeta i 50g karfiola. Jaja možeš da posoliš. Za večeru 150g danske salate sa oko 100g šunke.
Drugi dan
Doručak za mršavljenje je isti. Ručak za ovaj dan je 150g šunke i jedna šolja jogurta, a večera 200g danske salate i 100g poširanog lososa.
Treći dan
Ručak za treći dan može da se sastoji od recimo 75g danske salate i 100g piletine, a večera od jednog kuvanog celera i jednog paradajza. Posle večere možeš da pojedeš dve jabuke.
Četvrti dan
Prestajemo da nabrajamo doručak zato što je on svih trinaest dana isti – šolja čaja ili kafe sa jednom kockom šećera uz jedno parče raženog hleba.
Nadam se da si još tu! Rekli smo da je rigorozna ova danska dijeta!
Za ručak četvrtog dana uzmi šolju jogurta i sveže ceđeni sok od pomorandže, a za večeru 175g kuvanog povrća.
Peti dan
Ručak je 150g grilovanih ćurećih prsa sa 60g danske salate. Večera je voćna salata.
Šesti dan
Šestog dana za ručak pojedi 100g kuvane teletine i pola šolje zelene salate. Večera neka se sastoji od 100g pečene jagnjetine i 100g salate (kombinacija zelene salate i kupusa).
Sedmi dan
Negde smo na polovini dijeta, a za sam kraj prve nedelje ručak su tri slana krekera sa pola šolje jogurta, a večera 150g grilovane pastrmke. Jel odustaješ polako? Ipak da razmisliš o dukan dijeti ili dijeti sa jajima??
Osmi dan
60g šunke i pola šolje kefira za ručak, a za večeru tri šargarepe i 60g karfiola (kuvano zajedno). Posle obroka možes da pojedeš pola šolje jagoda.
Deveti dan
Bliži se kraj, ako već nisi odustala. Devetog dana za ručak pojedi 200g danske salate, a za večeru 180g grilovanog odreska, jedan paradjz i jedan krastavac.
Deseti dan
Jedno malo parče vegeterijanske pice za ručak, a za večeru 120g grilovane tikvice, jedan paradajz i jednu crvenu papriku.
Jedanaesti dan
Danas je na redu 200g pilećih prsa i 100g danske salate za ručak, i 25g tofu sira sa malim procentom masti i dva tvrdo kuvana jajeta za večeru.
Dvanaesti dan
Ručak za ovaj dan je 100g kupus salate i 2 pečena krompira. Večera se sastoji od 150g grilovanog oslića.
Trinaesti dan
Poslednjeg dana za ručak možeš da pojedeš 200g kuvane jagnjetine i 100g danske salate. Za večeru pojedi 2 manja parčeta tost hleba premazana krem sirom i 100g danske salate.
Danska dijeta – recepti
U jelovnicima se često nađu salate za koje nema dodatnih pojašnjenja. Kako, recimo, danska salata može da podrazumeva različite kombinacije namirnica, hajde da razjasnimo salate u receptima kod danske dijete.
Danska salata ovde podrazumeva mešavinu šargarepe, crvene i zelene paprike, praziluka i kupusa.
Kuvano povrće je mešavina šargarepe, brokolija i boranije.
Voćna salata u danskoj dijeti je može da se sastoji od jednog kivija, jedne pomorandže, jedne banane, jedne jabuke i 30g jagoda.
Danska dijeta ima i loše strane
Danska dijeta podrazumeva brzi gubitak velikog broja kilograma. Sa jedne strane to je super, bar za one koji imaju višak i žele što pre da ga se reše, ali, sa druge strane, to može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema.
Moraš da budeš pažljiva i da se konsultuješ sa nutricionistom.
Većina nutricionista ti neće preporučiti dansku dijetu, jer se njome u organizam unosi vrlo malo hranljivih sastojaka i nema balansa u ishrani – količina proteina, ugljenih hidrata i masti koja se ovim režimom ishrane unosi u organizam nejednaka je, te samim tim često nepovoljna za organizam i imuni sistem.
Na duge staze može da dovede do neuhranjenosti – nikako se ne drži duže od 13 dana u kontinuitetu.
Gubitak energije, vrtoglavica i malaksalost takođe mogu biti neke od posledica danske dijete.
Doručak je isti – kafa ili šaj sa šećerom – on je sve samo ne hranljiv. Osim toga, ovakav doručak (koji u suštini i nije pravi doručak) može dovesti do povećanja hormona stresa, pada energije, i naglog skoka šećera u krvi.
Ova dijeta može dovesti do kraha imunog sistema, poremećaja menstrualnog ciklusa, glavobolje, zatvora ili dijareje, a konstantan osećaj gladi vodi u razdražljivost.
Sa ovakvom ishranom fizička aktivnost je gotovo nemoguća, pa se ovaj vid ishrane nikako ne preporučuje osobama koje su dosta aktivne, deci, starijim osobama, kao ni trudnicama.
Danska dijeta – iskustva
Očekivani gubitak na ovom režimu ishrane je oko 10kg za 13 dana. To nije iznenađujuće kada znamo da se dnevno unosi jako malo kalorija, kao što si mogla da primetiš.
Svakako da broj izgubljenih kilograma zavisi od brojnih faktora, pa nemoj da se iznenadiš ako izgubiš nešto manje kilograma.
To ne znači da dijeta nije uspela, već da je tvoj organizam prosto tako odreagovao na nju.
Činjenica oko koje se većina onih koji su ovu dijetu isprobali slaže jeste da je ovo pravi test samokontrole. Neko uspe, neko odustane. Nikako nije lako preći na ovako slab unos kalorija, naročito ako si do tada unosila dosta hrane u svoj organizam.
U suštini, dijeta je uspešna, tako tvrde osobe koje su je isprobale i uspele da istraju. Dovodi ne samo do gubitka kilograma, već i gubitka nagomilane vode u organizmu koja je opet posledica loših navika.
Ono što može da predstavlja problem, i oko čega se većina ispitanika slaže je nedostatak energije. Osim nedostatka energije, često se javljaju vrtoglavica, osećaj nemoći, malaksalosti i slično.
Nije retko da osobe na danskoj dijeti osećaju glad i da ovakav osećaj ubija smopouzdanje. Zbog toga često dolazi do odustajanja.
Možemo da zaključimo da, osim što je odličan test sposobnosti za održavanje samokontrole u ekstremnim uslovima i zaista deluje, danska dijeta predstavlja vrlo restriktivan režim ishrane koji može da ostavi posledice na tvoj organizam.
Zapamti da je važno da pre nego što se odlučiš na ovaj korak posavetuješ se sa svojim lekarom kako bi ih izbegla.
Mišljenja i iskustva sa danskom dijetom dosta su podeljena. Nema naučnih istraživanja koja bi govorila ni za ni protiv nje. Činjenica je da većina nutricionista smatra da je ovako mali unos kalorija i hranljivih materija jako nepovoljan za pravilno funkcionisanje organizma i da ti je neće preporučiti.
Oni koji su je isprobali tvrde da deluje, ali zbog ekstremno strogih i restriktivnih zahteva ove dijete ipak je najbolje konsultovati se sa stručnim licem pre nego što se odlučiš na ovaj korak. Uvek stavi zdravlje na prvo mesto!
Dodaj komentar