Naslovna » Šta je verski, a šta kulturni turizam?
Zanimljivosti

Šta je verski, a šta kulturni turizam?

Hram

Jedan od najstarijih oblika turizma je svakako verski iliti religijski turizam. On je duboko isprepleten sa kulturnim turizmom, te ih je gotovo nemoguće sasvim razdvojiti. Obe vrste su izuzetno popularne u čitavom svetu, jer svaka država ima da ponudi religijska mesta ili okupljanja koja su turistima interesantna.

Hrišćanstvo je definitivno najrasprostranjenija religija na svetu, sa preko dve milijarde vernika. Muslimanska vera je druga po brojčanosti sa oko jednom milijardom vernika. Sledeće najpoznatije vere su hinduizam, judaizam, budizam, konfučijanizam i daoizam. Svaka od ovih religija ima svoja sveta mesta i obrede koje posećuju milioni turista na godišnjem nivou.

Tako gledano, verski turizam spada u najrazvijenije grane turizma u koje uvek vredi ulagati. Istovremeno njegov potencijal često nije do kraja razvijen, što je slučaj i u našoj zemlji. Glavni je razlog tome je što i dalje nije prepoznata važnost ove vrste turizma.

Stoga, u narednim pasusima ćemo objasniti šta zapravo označava verski turizam i šta ga razlikuje od kulturnog, kao i koje su najzanimljivije i najposećenije turističke destinacije vezane za religiju.

Po čemu se verski turizam razlikuje od kulturnog?

Razlika između verskog i kulturnog turizma se ogleda u nameri posetilaca. Ako turista na religijsko mesto gleda kao na turističku atrakciju i kao mogućnost da nauči nešto novo o svojoj i tuđoj kulturi onda je u pitanju kulturni turizam.

Sa druge strane, ako se posetilac odlučuje na put ka svetom mestu radi produbljivanja svoje vere, kao i dobijanju novih saznanja, to se smatra verskim turizmom.

Ko je verski turista?

Dakle, verski turista je osoba koja je već vernik i koja posećuje određeno mesto koje za njegovu veru ima značajno obeležje.

U zavisnosti od samog svetog mesta, a i od svrhe posete postoji nekoliko vrsta verskih turista. Hodočasnik je pojam koji potpada pod verskog turistu iako se oni većinom ne posmatraju na takav način. Ipak, hodočasniku je potrebno prenoćište, hrana, on troši novac, kupuje suvenire – njemu su potrebne sve usluge kao i prosečnom turisti.

Uz to, hodočasnici se neretko kreću u grupama, te im je potrebna posebna organizacija putovanja da bi sam putu prošao u najboljem redu. Iz tog razloga se oni često okreću ka turističkim agencijama koje nude hodočasničke ture.

Hodočasnici su veliki vernici i oni se odlučuju na ovakav put da bi videli i osetili razna sveta mesta koja će njihovu veru još više osnažiti. Prilikom hodočašća oni će naići na mnoge izazove u svojoj veri i volji da se put nastavi. Sam dovršetak puta pruža spokojstvo koji je i bio sam cilj hodočašća.

Najpoznatija hodočašća u hrišćanstvu su u Jerusalim i Rim, a muslimanska u Meku i Medinu.

Spiritualni turisti nisu isto što i hodočasnici. Oni su mnogo više okrenuti ka traženju sebe i spiritualizmu, koje, između ostalog, mogu dobiti i verskim putovanjem. Njihova putovanja se često ne vezuju za verske obrede, već za traženjem smisla u svakodnevnici.

Zbog prirode putovanja njima najviše odgovaraju samačka putovanja, gde će sticati nova iskustva, ali i imati vremena da se izoluju, uspore i razmišljaju. U nekim slučajevima i oni se odlučuju na hodočasničke puteve.

Grupna verska putovanja. I hodočasnici i verski putnici nekada imaju želju da se osame, nasuprot tome postoje i grupna verska putovanja (najčešće u okviru neke religiozne organizacije). Ovakvom putovanju jeste cilj produbljivanje vere, ali i upoznavanje i jačanje odnosa unutar same grupe.

Ovi ljudi već imaju slična razmišljanja, što će samo putovanje učiniti dubljim, a religijski osećaj će se moći osetiti u čitavoj grupi.

Grupna verska putovanja mogu organizovati verske škole ili organizacije, ali i turističke organizacij. U prvom slučaju se svi. članovi grupe već poznaju, a u drugoj ne. Turističke agencije prave izlete do manastira, pa se zainteresovani samostalno prijavljuju.

Ovo je i najčešći oblik verskog turizma u Srbiji, a najpoznatija destinacije destinacije takvih obilaska su Ostrog, Žiča, Studenica, Hram Svetog Save i fruškogorski manastiri.

Još jednom treba napomenuti da verski turista odlazi na određenu destinaciju zbog osećaja vere. U kulturnom turizmu je to više želja da se upozna neka druga vera i sazna nešto novo o svetinjama druge religije.

Dakle, kada stranac obilazi srpske manastire, a nije pravoslavac, onda to spada u kulturni turizam. Pravoslavci koji obilaze pravoslavne manastire su verski turisti. Ovo, naravno, važi i za svaku drugu veru. Nezahvalno je razdvajati ove dve grane turizma jer ne možemo napamet znati motiv nečije posete.

Najpoznatije destinacije verskog turizma

Uvek vredi posetiti sveta mesta sopstvene religiije i naučiti nešto novo i o njoj i o sebi, ali to naravno ne znači da ne trebamo posećivati i neka druga mesta koja nisu vezana za našu religiju. Ona su i pored toga veoma značajna, zanimljiva i izuzetno posećena. Ovo su neke od najpoznatijih verskih turističkih destinacija.

Kumbh Mela

Verovali ili ne Kumbh Mela predstavlja jedno od najvećih religijskih okupljanja na svetu kome prisustvuje više od sto miliona ljudi. Ovo je masovno hinduističko hodočašće koje se održava na svake tri godine u Indiji.

Hodočašće ima svoj začetak u indijskoj mitologiji. Naime, Samundra manthan je jedna od najpoznatijih priča u njihovoj mudrosti. Smatra se da je okean proizveo nekoliko darova svetu od kojih je jedan Amrit – nektar besmrtnosti. Prema priči Amrit je odnesen božanstvima, ali su ostale poznate četiri lokacije na našem svetu kroz koje je prošao. To su Allahabad, Haridwar, Nashik i Ujjain.

Svako od ovih mesta hodočasnici posete jednom u dvanaest godina, a kako postoji četiri lokacija, to znači da se hodočašće održava na svake tri godine. Najpoznatije hodočašće je na Haridwar-u, mesto na reci Gang, a drugo po posećenosti je Allahabad koje se nalazi na ušću reke Jamune u Gang.

Ova hodočašća su toliko velika da su za njihove potrebe napravljeni veliki gradovi koji imaju veliki broj soba na iznajmljivanje, hotela, struju, vodu, pa čak i sopstvenu policiju. U vreme hodočašća gradovi funkcionišu kao manje države sa više stotina puta većom površinom od Vatikana.

Najpoznatiji običaj Kumbh Mele jeste kupanje u svetoj reci Gang. Na hodočašće dolaze svi hindu sveštenici i mnogi vernici i organizuje se veliko slavlje.

Od 15. januara 2019. godine počinje jedno od četiri velika hodočašća, a to je Allahabad. Trajaće sve do početka marta. Prema procenama to će biti najveće okupljanje do sad sa preko 120 miliona prisutnih – što će ujedno biti i najveće okupljanje ljudi u svetskoj istoriji.

Hadžiluk

Hodočašće u Meku se smatra jednim od pet stubova islama. Svaki punoletni misliman mora barem jednom otići na ovo hodočašće. Postoji nekoliko izuzetaka: naime, do Meke ne moraju da idu žene bez muževa ili braće koje bi ih vodili, invalidi, kao i ljudi koji nemaju dovoljno finansijskih sredstava za put.

Put u Meku može biti prilično izazovan, naročito u letnjim mesecima, kada prilično često dolazi i do fatalnih slučajeva. Bez obzira na to, svake godine je ovo hodočašće izuzetno posećeno i obično broji oko dva miliona ljudi.

Hadžiluk prati nekoliko običaja, a to je obavezna bela odora (takozvana odora prosvećenja), žene su obučene u ovu odoru „od glave do pete“, mogu im se videti samo oči i stopala. Dalje, obavezno je obilaženje Kabe, velikog crnog kamena koji se nalazi u sredini džamije. Oko kamena se kruži sedam puta.Tokom molitve muslimani se uvek okreću ka njoj.

Nakon toga sledi obilazak planine Arafat, kamenovanje sotone, kao i noćenje u Muzdelifi (mesta koje se nalazi nedaleko od Meke). Obavezno je i prinošenje žrtve, što je obično neka ovca, a u nekim slučajevima krava, pa čak i kamila.

Nakon toga se ponavlja kruženje oko Kabe, pa ispijanje vode iz Zemzem bunara, kao i vršenje molitve na Ibrahimovom molilištu.

Pored poštovanja svih ovih običaja muslimani se tokom hodočašća moraju pridržavati od seksualnih odnosa, zabranjeno je klanje životinja, insekata, vađenje biljaka iz korena, brijanje brade.

Molitva u hramu

Ostrvo Bali – mesto hinduističkih hramova

Ostrvo Bali pripada Indoneziji koje je većinski muslimanska država, ipak stanovnici ovog ostrva su mahom hinduisti, čak preko 90% stanovništva. Na Baliju se vera mnogo poštuje, toliko da se za njihov doček Nove godine zatvaraju sve radnje i da nikog nema na ulicama, kako bi obezbedili mir i tišinu neophodnu za meditaciju.

Ono što je sinonim za Bali pored prelepih plaža i bistrog mora jeste i veliki broj hinduističkih hramova, koji su nezaobilazni deo tura pri poseti ostrvu.

Jedan od najpoznatijih hramova je Tanah Lot, koji se nalazi na stenama u moru. Kada je plima do hrama se dolazi čamcima, a kada se voda povuče moguće je i pešice doći do njega. Prema legendi hinduistički sveštenik je snagom svog uma prebacio kamen na kome je sedeo i meditirao u more kada su ga napali neistomišljenici.

Sledeći najpoznatiji manastir je Uluwatu koje se smatra najsvetijim mestom na ostrvu. Takođe je poznat i po majmunima kradljivcima koji ga okružuju. Smatra se da su majmuni tu da štite ostrvo i manastir od zlih duhova koji bi napadali sa obale.

Hrišćanska verska putovanja

Pravoslavci isto imaju svoja sveta mesta na koja vole da odlaze, ali je to kod nas znatno manje rasprostranjeno. Hrišćnskim hodočašćem se smatra odlazak u Jerusalim, svetu hrišćansku zemlju.

Tu pravoslavci bivaju kršteni u reci Jordan, gde je Jovan krstitelj krstio Isusa Hrista. To se smatra pravim hrišćanskim krštenjem. Osoba u beloj odori zaranja u vodu i time se završava njen stari život, a počinje novi pod hrišćanskim pravilima.

Katolička putovanja su isto vezana za Jerusalim, ali i za putovanje u Vatikan. Tamo se veliki broj katolika moli u Bazilici svetog Petra u potpunoj tišini. Vatikan je epicentar katoličke vere u kome boravi papa i koji bi svaki katolik rado posetio.

U Srbiji postoji verski hrišćanski turizam, ali definitivno nije dovoljno rasprostranjen iako su ljudi zainteresovani da obilaze manastire i hramove. To je svakako prilika za razvitak ove turističke grane i produbljivanje vere naših pravoslavaca.

Pratite nas!